Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i udruženja pedijatara i logopeda imaju vrlo jasne preporuke:
Do 2. godine: 0 minuta.
Mozak u ovom uzrastu uopšte ne može da obradi 2D sadržaj sa ekrana. Svaki minut pred ekranom u ovom uzrastu oduzima dragoceno vreme od fizičkog istraživanja, žvakanja, dodira i govora. (Izuzetak mogu biti samo kratki video-pozivi sa npr. bakom i dekom.)
Od 2. do 5. godine: maksimum 30 (za decu do 3. godine) do 60 minuta dnevno (za decu od 5 godina).
Važna napomena: dokle god dete ne propriča - 0 ekrana.
Ako je dete posle druge godine progovorilo i spaja reči u rečenicu, ume da kaže svoje želje i potrebe i razumete ga i vi i okolina, uvodite postepeno kratke crtaće.
OPREZNO: Nije svejedno šta gledaju. Birajte sporije, mirnije crtaće gde likovi govore sporo i jasno na maternjem jeziku! Izbegavajte agresivne, prebrze klipove sa YouTube-a gde se slike menjaju na svaku sekundu.
Uvek gledajte sadržaje sa detetom - to je još jedna prilika za bogaćenje rečnika i razvoj govora - pričajte o tome šta ste videli, šta je ko uradio, šta je ko rekao, kako se ko oseća, zašto se šta desilo i slično. Tako jednosmerni sadržaj sa ekrana obogaćujete interakcijom, dete postaje svesno šta se dešava, ume da prepriča, razume odnose i osećanja. Pitajte ga da li se tako nešto dešava u njegovom iskustvu (u vrtiću, u interakciji sa drugom decom), da li se neko naljutio, posvađao, pomirio, zašto?
Zlatno pravilo: Pustite jedan po jedan crtać (npr. pola sata popodne), a nemojte držati TV uključen „u pozadini" ceo dan ili svih 60 minuta u kontinuitetu.
Ako vam je potreban konkretan savet prilagođen vašem detetu, rado ćemo se čuti na kratkoj konsultaciji.
Zakažite konsultacije